Poruka sa „Tolerancije 2026“: Više razumevanja, podrške, strpljenja, pomoći i društvenog uključivanja
Pomaka ima, ali ono što nedostaje do nekog višeg stepena društvene tolerancije i osećaja prihvatanja osoba sa invaliditetom jesu: malo više razumevanja, podrške, strpljenja, pomoći ali i društvenog uključivanja. Jer, na primer, jedna multipla skleroza (MS) više nije smak sveta, niti osobe koje dobiju ovu dijagnozu postaju društveno beskorisne. Naprotiv, MS je danas dijagnoza sa kojom se živi, radi, putuje, druži, glasno smeje i aktivno učestvuje u najrazličitijim sferama života.
Sve su to sumirane izjave učesnica i učesnika manifestacije „Tolerancija 2026“, koju je u subotu, 22. avgusta, na obali Bačkotopolskog jezera organizovalo bačkotopolsko udruženje obolelih od MS-a „Mala Bačka“, po šesnaesti put.

Shodno samom nazivu današnje manifestacije, naše sagovornike smo pitali i šta za njih znači tolerancija?
„Tolerancija je za mene jedna jako lepa reč, jedan jako važan pojam, koji bi trebalo da oseti svaki čovek. Ne govorimo samo o toleranciji u odnosu na osobe sa invaliditetom, nego i o međusobnoj toleranciji i o toleranciji prema svakome pojedinačno. Toleranciju svako zaslužuje“, poručio je predsednik „Male Bačke“, Paul Nješe.

Ocenjujući stepen njene prisutnosti koji oseti u svom okruženju, kaže da poslednjih godina ima napretka, i da se sada na skali od jedan do pet, nalati na slaboj četvorci.
„Ubrzani tempo života dovodi do toga da su, nažalost, ljudi veoma nervozni i nemaju dovoljno vremena jedni za druge. Iz ličnog iskustva, dok mi se pre 24 godina nije desila dijagnoza, verovatno ni ja nisam bio dovoljno tolerantan. Takođe, nisam primećivao sitne stvari u životu u kojima treba uživati, svake sekunde. Ako bismo samo malo usporili, bilo bi mnogo bolje i dostigli bismo peticu za toleranciju“, smatra Nješe.

„Pre 16 godina, kada smo pokrenuli ovu manifestaciju, cilj nam je bio da podižemo svest na veću toleranciju prema osobama sa invaliditetom. Moto i cilj su ostali isti do danas, i premda smo na tom putu mnogo napredovali, mislim da i dalje imamo na čemu da radimo“, dodao je predsednik „Male Bačke“.
Uz podršku, ostaje se na nogama
Emilija Mihajlović je predsednica Udruženja „Moj Srem“ iz Inđije, a dijagnozu MS-a je, kako priča za Magločistač, dobila pre više od 20 godina, što je podnela veoma teško.
„Bilo mi je baš strašno. Bila sam nepokretna, međutim vremenom sam naučila da živim sa tim. Imala sam razne uspone i padove ali hvala bogu, evo, sad sam na nogama, što je jako bitno“, ističe Emilija.
Na tom putu, kako dodaje, najvažnija je podrška porodice i okoline:
„Najbitnije je da imate uz sebe ljude koji vas razumeju. Sve ostalo je na vama. Međutim, sada je drugačije u odnosu na stanje pre 20 godina, kada nije bilo dostupnog leka. Sada je lek odmah tu i mnogo se lakše nositi sa dijagnozom“.

Emilija ocenjuje i da tolerancije u društvu manjka u značajnoj meri, navodeći iz svakodnevice primer bahatog zauzimanja parking-mesta namenjenih osobama sa invaliditetom.
Pojam tolerancije ona doživljava kao ― razumevanje.
„Mislim da je samo potrebno da razumeju nas, koji ponekad nešto ne možemo. Po meni je razumevanje najbitnije“, poručila je Emilija.

„Među nama su i oni kojima je pomoć potrebna, ali i oni spremni da pomoć pruže“
Marica Antunović, potpredsednica Udruženja „MultiS“ iz Novog Sada se priseća da je pre 14 godina, kada je dobila dijagnizu multiple skleroze, bila zbunjena, ali i da su joj u tom momentu najdragoceniji bili ― takođe podrška i razumevanje.

„Među nama ima spremnih da pružimo pomoć, ali ima i onih kojima je pomoć potrebna. Ako to budemo uspeli da uskladimo, naša misija je ogromna. Ne dopuštamo mladim ljudima da potonu čim dobiju dijagnozu, jer sa njom može super da se živi, da budemo radno aktivni, da se družimo, smejemo i pomažemo jedni drugima u bilo kojoj sferi života“, ističe Marica.
Za nju, pojam tolerancije predstavlja razumevanje i pružanje ruke ― po potrebi:
„Ako vide da se klatimo, ili ako smo na štapu, neka nam pruže ruku na nekom stepeniku, to nam znači“, poručuje Marica.

Dejan Drajić, predsednik Udruženja obolelih od multiple skleroze Kolubarskog okruga sa sedištem u Valjevu smatra da je tolerancija reč koju treba često izgovarati:
“Time se podiže svest ostalih ljudi o tome da u njihovoj zajednici žive i osobe sa invaliditetom, kojima na neki način treba pomoći da se i oni osećaju jednako kao i svi drugi”.
Ipak, kako ocenjuje Dejan, stepen tolerancije prema osobama sa invaliditetom u našem društvu nije baš veliki:
“Napredujemo, ali ima još dosta toga da se radi. Ovakve manifestacije mogu da pomognu u podizanju svesti, ali i druge različite aktivnosti koje i mi u udruženju primenjujemo, poput druženja u prirodi, druženja sa srednjoškolcima i razne druge akcije u javnosti. Sve one doprinose jačanju svesti kod ljudi”, smatra on.

Na manifestaciji više od 20 udruženja iz zemlje i regiona
„Tolerancija 2026“ okupila je u Bačkoj Topoli 22 udruženja sa više od 150 učesnika i učesnica i svih krajeva Srbije, ali i iz Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, za koje je „Mala Bačka“ organizovala višednevni program koji osim današnjeg druženja i sportskih nadmetanja, uključuje i obilazak grada.

Zoran Oljača iz Vukovara kaže za Magločistač da njihovo Društvo multiple skleroze vukovarsko-srijemske županije, uživa veliku podršku lokalne zajednice, te da im to mnogo i znači.
„Kada mislim o toleranciji prva asocijacija mi je jednakost. Mogu da kažem da se osećam jednakim sa zdravim osobama. Međutim, ja ne mogu sve, i ono što radim, ja radim polako i sigurno“, objašnjava Zoran.
Predsednik Udruženja obolelih od multiple skleroze Tuzlanskog kantona, Damir Ćorić, takođe je bio gost manifestacije koju je organizovala “Mala Bačka”, a stepen tolerancije u njihovom okruženju ocenjuje kao ― osrednji:
“Za mene je tolerancija razumevanje naše dijagnoze i simptoma koje ova bolest donosi. Takođe, pružanje pomoći onima kojima je ona potrebna. Ljudi ne mogu da dosegnu viši stepen tolerancije zbog nerazumevanja i možda nekih ličnih problema”, smatra Damir.
Ranko Alempić, predsednik Udruženja obolelih od multiple skleroze regije Birač iz Srebenice za Magločistač kaže da se sa dijagnozom MS-a susreo pre više od 40 godina. Međutim, on je svakodnevno u pokretu.

Upitan da oceni stepen tolerancije prema osobama sa invaliditetom zajednice u kojoj živi, kaže da je napredak iz godine u godinu uočljiv.
“Sve više imamo razumevanja. Mi smo se izborili da se obezbedi dovoljan broj parking mesta za osobe sa invaliditetom, za naše članove, zatim da primaju kućnu negu, besplatno banjsko lečenje, a imamo i podršku društveno-odgovornih privrednika”, rekao je Ranko.
Za njega, kako kaže, tolerancija znači veće razumevanje obolelih osoba.
“To se sada primeti svakodnevno u odnosu pojedinaca prema osobama sa invaliditetom. Na primer tako što nam pridrže vrata u nekom lokalu. Međutim, ta pažnja nam znači i jako prija srcu, ali je nekad i izbegnemo i ne prihvatimo, jer je naš moto da nema predaje, jer predajom izdajemo sami sebe”, poručio je Ranko.

Ivan Škec, predsednik Društva multiple skleroze međumorske županije “Sjever Hrvatske” kaže da i u Hrvatskoj treba još mnogo da se radi na podizanju društvene svesti i razumevanju osoba sa invaliditetom.
“Za mene tolerancija znači poruka da nas, osobe koje smo obolele od multiple skleroze, drugi vide i private onakvima kakvi jesmo i da razumeju naše stanje. Mi nismo za odbaciti. Vredni smo svega. I razumevanja, i ljubavi, i posla. Mnogo toga mi možemo”, naglašava Ivan i dodaje:
“Svakakve stvari čujemo od naših članova. Na primer kad nam se zavrti u glavi neko kaže da smo pijani. Nemaju razumevanja. Ili pitaju kako to hodamo. Takve komentare upućuju ljudi koji se nikada nisu susreli sa nekom težom bolesti. Nedostaje empatije”, smatra Ivan i naglašava da im kao udruženju nedostaje malo više “vetra u leđa” sa strane lokalne samouprave i cele zajednice.